Promene koje su danas evidentnije nego ikada ranije, često od nas zahtevaju visok stepen odgovornosti i spremnost na donošenje odluka koje će omogućiti adekvatnu reakciju i uspešno prilagođavanje nastalim okolnostima. O ovoj temi, ali i izazovima u kreiranju efikasnog sistema logistike, neophodnosti kontinuiranog razvoja i ulozi pojedinca u dinamičnoj tržišnoj utakmici, sa nama razgovara Goran Vujasinović, Supply Manager u kompaniji Energy Net.
U vašoj dosadašnjoj karijeri bili ste aktivni u različitim oblastima lanca snabdevanja – distribuciji, planiranju, nabavci, odnosima sa kupcima…Ipak, šta je ono u čemu se istinski pronalazite i što smatrate svojom ekspertizom?
Kao što ste napomenuli, iskustvo sam sticao u različitim odeljenjima unutar lanca snabdevanja, a sasvim je prirodno da mi je svako novo radno mesto ili pozicija, podrazumevalo i omogućilo učenje novih veština, ali i donosilo nova i sveobuhvatnija znanja – te sa današnje vremenske distance smatram da je svaka pozicija ili svako odeljenje podjednako važno, jer u suprotnom, kompanija ne bi mogla da funkcioniše na efikasan način. Uzeću samo primer mog rada u domenu magacinskog poslovanja, negde sa početka karijere, kada sam neposredno rukovodio sa preko 50 zaposlenih. Tu sam se susreo sa brojnim izazovima, počev od činjenice da sam morao da znam i detalje iz privatnih života zaposlenih, kako bi se posao dobro organizovao i završio. Mislim da takvo iskustvo ne može da približi niti jedan trening iz oblasti upravljanja ljudskim resursima, ali eto, imao sam sreću da ga steknem na samom početku.
Vraćam se na vaše pitanje i moram da kažem da mi je zaista teško da odaberem koju oblast iz lanca snabdevanja najviše preferiram. Ako bih morao da se odlučim za jednu koju smatram svojom ekspertizom, to bi bila oblast fizičke distribucije i to u smislu optimizacije troškova i “what if” kalkulacija, odnosno kalkulacija različitih scenarija distribucije, a u vezi fizičkog toka robe od dobavljača do kupca.
Što se tiče primene 4PL principa u našoj zemlji, on definitivno postoji na tržištu u većoj ili manjoj meri, sa različitim modalitetima uspeha. Smatram da će ovaj model logističkog poslovanja, kako vreme prolazi, definitivno doživeti ekspanziju na našim prostorima, uostalom, kao što je to već trend u zapadnim zemljama.
Šta je ono što je suštinski neophodno za kreiranje efikasnog sistema logistike? Koliko smo spremni da se razvijamo i u kojoj meri nailazite na uspešnu primenu 4PL metodologije u praksi?
U svakom sistemu, pa tako i u kompanijskom, da bi se kreirao efikasan sistem logistike neophodno je da znamo krajnji cilj, odnosno šta je ono ka čemu težimo. Potom je potrebno da dobro isplaniramo sve aktivnosti. Naravno, neophodno je da pomenuti ciljevi budu prožeti kroz čitavu kompaniju, kako bi napori svih zaposlenih bili sinhronizovani u svrhu njihovog ostvarenja. Da li nam je možda cilj veće zadovoljstvo kupaca? Da li želimo da optimizujemo troškove logistike ili želimo da imamo visok koeficijent obrta zaliha? Ovih nekoliko primera u smislu ciljeva, često mogu da budu kontradiktorni, jer iskustvo nam govori da ukoliko nam je cilj veće zadovoljstvo kupaca, može da se desi da ćemo više pažnje posvetiti nivou zaliha (viši nivo zaliha, kako bi proizvodi uvek bili dostupni), ili pak može da se desi da kupac želi manje, ali češće isporuke, što poskupljuje distribuciju, tj povećava troškove. Iz prethodno navedenog, može se videti da je neophodno pronaći balans između različitih funkcija unutar logistike (ili lanca snabdevanja), kako bi se ostvarili kompanijski ciljevi, a potom ih dobro iskoordinirati i planirati.
Što se tiče primene 4PL principa u našoj zemlji, on definitivno postoji na tržištu u većoj ili manjoj meri, sa različitim modalitetima uspeha. Smatram da će ovaj model logističkog poslovanja, kako vreme prolazi, definitivno doživeti ekspanziju na našim prostorima, uostalom, kao što je to već trend u zapadnim zemljama. Nema sumnje da će se u budućnosti proizvodne kompanije fokusirati na njihov “core business” – a to je definitivno proizvodnja visokokvalitetnih proizvoda, dok će sporedna funkcija, što je u njihovom slučaju prodaja i distribucija proizvoda, biti prepuštena nekoj drugoj kompaniji koja je specijalizovana za obavljanje te vrste posla.
Čovek je ključna karika u lancu snabdevanja. Da li smatrate da moderni sistemi na našim prostorima posvećuju dovoljno pažnje razvoju ljudskih resursa i šta bi se moglo unaprediti po tom pitanju?
Definitivno da! Čovek jeste ključna karika, ali dodao bih, ne samo u lancu snabdevanja, već i u smislu opšteg funkcionisanja jedne kompanije. Smatram da kompanije ne posvećuju dovoljno pažnje ljudskim resursima, pa samim tim i razvoju istih, ali moram da kažem, da je trenutna situacija po ovom pitanju daleko bolja nego što je to bila pre 10 godina. U generalnom smislu, mišljenja sam da kompanije mogu relativno brzo unaprediti ovaj segment poslovanja, tako što će pronaći način da pokažu brigu o svojim zaposlenima kroz male stvari – kao što je klizno radno vreme, rad od kuće, itd. Idealno bi bilo da zaposleni osećaju da je kompanija njihova druga porodica, odnosno da se napravi atmosfera u kojoj će je doživljavati kao da je lično njihova. U takvoj konstalaciji stvari, smatram da će zaposleni dati svoj maksimum kako bi se ostvarili rezultati.
Ukoliko želimo da opstanemo, moramo da se brzo prilagodimo novonastaloj situaciji, na najefikasniji mogući način, bez kašnjenja, jer u suprotnom, sportski rečeno, ispadamo iz trke, a konkurencija pobeđuje.
Okolnosti u kojima se nalazimo, ali i generalne tendencije promena, konstantno nas podsećaju da moramo biti sposobni da se brzo prilagodimo. Koliko je zaista moguće biti proaktivan i šta je potrebno preduzeti da bi se efikasno reagovalo?
Kao što znate, prilagođavanje je proces koji prati ljudski rod od njegovog nastanka, ali u današnje, moderno doba, njegova frekvencija je zaista impozantna, često stresna i nepredvidiva. Ukoliko želimo da opstanemo, moramo da se brzo prilagodimo novonastaloj situaciji, na najefikasniji mogući način, bez kašnjenja, jer u suprotnom, sportski rečeno, ispadamo iz trke, a konkurencija pobeđuje. Odavno smo u periodu četvrte industrijske revolucije, po nekim autorima, čak i u petoj, te u vezi s tim treba maksimalno koristiti pogodnosti novih tehnologija, kako u poslovnom, tako i u privatnom segmentu života. Informacije su resurs koji donosi komparativnu prednost u savremenom poslovanju.
Kako posmatrate rad Srpskog udruženja profesionalaca u lancu snabdevanja i koje njegove rezultate biste istakli na osnovu svog iskustva?
Jedan od ključnih postulata, na kojima je između ostalog i nastao SUPLS, jeste razmena iskustava među kolegama iz oblasti lanca snabdevanja, te smatram da smo postigli vrlo dobre i odlične rezultate – kako kroz godišnje forume, tako i kroz različite webinare i radionice. Ono što je sigurno, jeste da kao udruženje možemo i moramo da nastavimo da radimo sa još većim entuzijazmom i snagom, kako bi postali svojevrsni okrugli sto ili centar okupljanja, na koji će dolaziti predstavnici privrede, obrazovanja i državnih institucija.
Takođe, smatram da treba razvijati i saradnju sa obrazovnim institucijama, kako bismo naše znanje nesebično delili sa budućim profesionalcima iz oblasti snabdevanja, a sve u cilju jačanja ekonomije naše države i povećanja konkurentnosti u vremenu koje dolazi.