Ulaganje u ljudske resurse, agilni procesi i proaktivan pristup poslovnoj svakodnevnici, samo su neki od preduslova koje je neophodno ispuniti kako bismo mogli da planiramo stabilan i dugoročan razvoj. Svoje iskustvo u ovim, ali i drugim temama od značaja za oblast lanca snabdevanja, sa nama je podelila Gordana Vrcelj – Supply Chain Manager u kompaniji Zepter International.
Kako posmatrate opštu situaciju u oblastima koje su svojstvene integrisanom lancu snabdevanja? Da li se praksa u našoj zemlji razlikuje u odnosu na onu u regionu, ali i inostranstvu?
Situacija uzrokovana pandemijom je na globalnom imala ozbiljan uticaj na sve segmente lanaca snabdevanja. Usporavanje ekonomskog rasta, kao i ugroženi procesi nabavke i distribucije doveli su kompanije u situaciju koja zahteva brzo prilagođavanje novim uslovima. Digitalizacija je postala imperativ – pravovremeno povezivanje i umrežavanje tokova informacija i vrednosti, omogućavanje rada od kuće i odvijanje svih poslovnih procesa omogućili su kompanijama sa većim stepenom digitalizacije da se lakše prilagode novonastalim uslovima. Sa druge strane bio je potreban i drugačiji pristup samom lancu snabdevanja, preispitivanju tradicionalnih struktura i izgradnji novijih, elastičnijih lanaca koji će se zasnivati na procenama rizika, kreiranju potencijalnih scenarija i odgovora na njih, definisanju alternativnih dobavljača i strategija izbora dobavljača. Generalno, jedan agilan pristup koji zahteva visoku proaktivnost samih kompanija. Promene su brze i velike, te kompanije koje prepoznaju potrebu brze adaptacije imaju znatno veću uspešnost u poslovanju.
Naša zemlja je deo globalnog sistema i poremećaji na svetskom nivou se podjednako prenose i na nas. Reakcija velikog dela privrede je rezultirala ubrzanom digitalizacijom kao prvom merom. Mnoge kompanije su bile prinuđene, da u cilju zaštite ljudskih života, uvode rad od kuće tamo gde je to bilo moguće. Naravno, koliko god da smo digitalizovani i osposobljeni za rad na daljinu, neke funkcije u oblasti lanca snabdevanja ne mogu da se dislociraju. Globalni problemi su nas ujedinili u primeni rešenja, tako da mislim da nismo mnogo zaostajali u odnosu na ostatak sveta. Mi smo tradicionalno snalažljiv narod i to nam verovatno pomaže u ovim trenucima.
Trenutna situacija na globalnom nivou je pokazala da nam trebaju fleksibilni, otvoreni lideri koji ličnim primerom vode timove, koji su sposobni da brzo procenjuju i koji mogu da dugoročno planiranje prilagode trenutnim okolnostima.
Čovek je najvažnija karika u lancu snabdevanja, a vi ste profesionalac koji prepoznaje značaj razvoja ljudskih resursa. Kakvo je vaše dosadašnje iskustvo u ovoj oblasti? Da li je kontinuirano ulaganje u kadrove postalo postulat modernog poslovanja?
Čovek je po pravilu najvažnija karika u svakom procesu. Kao neko ko je proveo dvadeset godina profesionalnog rada prvenstveno u nabavci, a delom i u logistici i distribuciji, mislim da se situacija na globalnom nivou značajno menja tokom poslednjih godina. Sa porastom značaja funkcije nabavke menja se i odnos prema zaposlenima u tom sektoru. Nabavka sve više postaje strateška funkcija. Mnoge kompanije su prepoznale upravljanje nabavkom kao jedan od ključnih faktora uspešnosti. Samim tim i zaposleni u tom sektoru, kao i u ostalim sektorima u okviru lanca snabdevanja, postaju ključni faktor uspešnosti. Konstantno ulaganje u razvoj ljudi i njihovih komptencija postaje neophodan uslov za dalji razvoj kompanija. Trenutna situacija na globalnom nivou je pokazala da nam trebaju fleksibilni, otvoreni lideri koji ličnim primerom vode timove, koji su sposobni da brzo procenjuju i koji mogu da dugoročno planiranje prilagode trenutnim okolnostima. Takođe, konstantno učenje i usavršavanje je neophodno – jer ono što smo znali juče, već možda sutra bude zastarelo.
Naravno, ako ulaganje u zaposlene posmatramo na nivou naše zemlje, pred nama je još uvek veliki put. I dalje se, u velikom broju situacija, plate zaposlenih i njihova edukacija gledaju kao trošak a ne kroz njihov doprinos uspešnosti kompanije. Ono što je bitno jeste da se vidi pomak poslednjih godina i da će se se taj trend nastaviti i u budućnosti.
U svojoj dosadašnjoj karijeri, učestvovali ste na različitim projektima koji se tiču implementacije strateških inovacija, ali i optimizacije postojećih procesa i rešenja. Možete li nam reći više o tome?
Procesi uvođenja promena u bilo kom segmentu, pa i u lancu snabdevanja, nisu nimalo jednostavni ni laki. Uvek kao osnovu definišemo cilj i rezultate koje određenim akcijama želimo dobiti. Zatim je potrebno definisati resurse – interne i eksterne, nosioce procesa. Jedan od najvećih izazova u nekim situacijama jeste dobijanje odobrenja i podrške od višeg menadžmenta. Sem toga potrebno je dobiti i podršku ostalih kolega, odnosno sektora na koje se neka optimizacija ili implementacija odnosi. Jedan od mojih najinteresantnijih projekata bio je proces uvođenja centralne nabavke. Uvođenje ovog sistema je donelo brojne izazove – od jasnog definisanja pravila i procedura rada, do suočavanja sa neprihvatanjem promena. Sama činjenica da uvođenjem centralne nabavke ostali sektori gube deo svoje samostalnosti u pogledu nabavke usluga i proizvoda, izazvala je nelagodu kod svih učesnika. U takvim situacijama, najvažnije je staviti akcenat na benefite koje će dobiti kompanija, a time i njeni sektori – npr. više vremena za bavljenje poslovima iz njihovog domena, smanjenje troškova usled činjenice da se nabavkom bave profesionalci koji su za to obučeni, isl. Nijedna promena nije jednostavna i potrebno je vreme, ali i snaga i volja, da se određeni procesi dovedu do cilja.
Čak i da se nije desila pandemija, dešavanja na globalnom nivou su bila prilično brza i nepredvidiva. Za opstanak u takvim izmenjenim okolnostima neophodno je razmišljanje „izvan kutije“, odnosno napuštanje tradicionalnih struktura razmišljanja i delovanja i uspostavljanje potpuno fleksibilnog pristupa po principu „sve je moguće“.
Šta je to što kao profesionalci možemo preduzeti kako bismo stvorili osnovu za uvećanje fleksibilnosti i spremnije reagovanje na promene, ali i iznenadne okolnosti sa kojima se sve češće i intenzivnije suočavamo?
Mislim da su poslednja dešavanja pokazala da je svako dugoročno planiranje veoma rizično, ali da planove i ciljeve moramo imati kao okosnicu našeg delovanja. Istovremeno moramo prihvatiti novu realnost i biti spremni da se prilagođavamo u hodu. Čak i da se nije desila pandemija, dešavanja na globalnom nivou su bila prilično brza i nepredvidiva. Za opstanak u takvim izmenjenim okolnostima neophodno je razmišljanje „izvan kutije“, odnosno napuštanje tradicionalnih struktura razmišljanja i delovanja i uspostavljanje potpuno fleksibilnog pristupa po principu „sve je moguće“. Kao profesionalci bi trebalo da se fokusiramo na analize i situacije potencijalnih dešavanja i da u tom kontekstu napravimo potencijalne pravce delovanja. Veoma je bitno da radimo na alternativnim rešenjima – od novih dobavljača, do novih vidova distribucije. Najbitnije je to što moramo da budemo proaktivni, da probamo da anticipiramo neke situacije, te da pripremimo naše reakcije na njih. Jedna od poslednjih takvih situacija je i teretni brod koji se zaglavio u Sueckom kanalu. Ogroman broj kompanija će tek osetiti posledice tog zastoja. Svakako će doći do poremećaja u lancima snabdevanja što će na kraju uticati na cene proizvoda. Činjenica je da se teško možemo u potpunosti pripremiti za takve situacije, ali barem možemo ublažiti negativne efekte putem analize rizika.
Kako vidite ulogu SUPLS u unapređenju profesionalnih kompetencija pojedinaca, ali i stvaranju pozitivne klime u kojoj vrednost prepoznaju kompanije i organizacije?
Član sam Srpskog udruženja profesionalaca u lancu snabdevanja skoro od samog osnivanja. Ono što me je privuklo jesu vrednosti na kojima je izgrađeno – razvoj pojedinaca i kompanija putem razmene iskustava i primera dobre prakse u oblasti lanca snabdevanja. Takođe, kroz unapređenje znanja pojedinaca i kompanija, ostvaruje se i uticaj na poboljšanje privredne klime u zemlji.
Brojni stručnjaci, od kojih značajan deo potiče iz velikih multinacionalnih poslovnih sistema, je spreman da u saradnji sa privredom i različitim institucijama i fondovima pomogne pojedincima i kompanijama u rešavanju konkretnih problema kroz organizovanje tematskih radionica, webinara i foruma.
Širenje znanja i primena dobrih poslovnih praksi ima izuzetan značaj za razvoj poslovanja u našoj zemlji, i kao Udruženje moramo nastaviti da još većom snagom radimo na međusobnom umrežavanju i povezivanju.