Novi zahtevi tržišta i promene čiji smo svakodnevni svedoci, pred nas stavljaju izazove na koje moramo imati pravovremene i relevantne odgovore. Sve postaje dodatno kompleksnije ako se u obzir uzmu okolnosti koje često ne možemo predvideti, kao i konstantna potreba za razvojem kadrova koji će biti spremni da upravljaju sistemima budućnosti. Upravo o ovim pitanjima, uz osvrt na vlastito profesionalno iskustvo, sa nama razgovara Miloš Jauković, potpredsednik sektora komercijalnih poslova u kompaniji Delhaize Serbia.
Vašu karijeru do sada su obeležili brojni uspešni projekti u različitim oblastima – od prodaje, logistike i lanca snabdevanja, pa sve do operacija i upravljanja ljudskim resursima. Šta je to što biste istakli kao rezultat na koji ste posebno ponosni?
U pravu ste, imao sam zaista privilegiju da budem deo mnogo uspešnih projekata. Svaki od njih je obeležio deo moje karijere i pre svega mi pomogao da steknem nova znanja iz različitih oblasti. Inovacije i unapređenje poslovnih modela su uvek nosili najveće izazove ali i donosili najveće zadovoljstvo nakon pune implementacije. Ipak, ono na šta sam posebno ponosan, zapravo nisu sami projekti već timovi i saradnici sa kojima sam na njima radio i koje smo zajedno uspešno realizovali.
Koliko smo u savremenom lancu snabdevanja spremni na fleksibilnost i brzo prilagođavanje? Da li je to stvar izbora, ili apsolutni imperativ bez koga ne možemo razmišljati o efikasnosti?
Prilagođavanje novim zahtevima tržišta je zaista postalo jedini način profilisanja uspešnih kompanija. Te promene, dobrim delom ubrzane pandemijom Covid-19, radikalno menjaju svet koji poznajemo. Ono što predstavlja globalni trend je ubrzana digitalizacija koja menja i navike i potrebe krajnjih potrošača. Sve to čini da klasični lanci snabdevanja doživljavaju korenitu transformaciju. Specijalizacija za pojedine komponente kompleksnih lanaca snabdevanja i njihovo integrisanje na digitalnim platformama jeste jedan od načina za povećanje njihove fleksibilnosti i očuvanje efikasnosti.
Uvođenje i prihvatanje novih tehnologija je ključ kreiranja automatizovanih, fleksibilnih sistema lanaca snabdevanja koji na promene mogu odgovoriti u kratkom roku.
Da li je ulaganje u razvoj zaposlenih jedan od preduslova strateškog razvoja svakog poslovnog sistema? Kako posmatrate način na koji ovom pitanju pristupamo u našoj zemlji i regionu? Šta biste mogli da izdvojite kao primer dobre prakse?
Ljudski resursi postaju sve bitnija komponenta sprovođenja poslovnih strategija. Manuelni rad će biti zamenjen robotima. Profili koji su industriji potrebni će se sve više bazirati na visoko tehnološko obrazovanim kadrovima koji će dizajnirati i upravljati kompleksnim automatizovanim sistemima. Nažalost, osim ad hoc saradnje pojedinih naučnih ustanova i razvijenih kompanija, ne vidim druge primere dobre prakse. Dualno obrazovanje može biti dobar model, ali u većoj meri još uvek nije zaživelo. Sve ovo su razlozi zbog kojih se razvoj ljudskih resursa još uvek uglavnom odvija unutar kompanija, koje rade na razvoju profila koji će im biti potrebni u budućnosti („radna snaga budućnosti“).
Kako posmatrate primenu novih tehnologija u različitim oblastima lanca snabdevanja, posebno sada kada smo suočeni sa okolnostima uzrokovanim globalnom pandemijom?
U velikoj meri odgovore sam već dao u prethodnim stavkama, ali kao generalni zaključak može se izdvojiti sledeće – uvođenje i prihvatanje novih tehnologija je ključ kreiranja automatizovanih, fleksibilnih sistema lanaca snabdevanja koji na promene mogu odgovoriti u kratkom roku.
Koje su po vama ključne prednosti udruživanja profesionalaca i kakve benefite ovakva praksa može kreirati?
Pre svega učenje i razmena dobrih, dokazanih praksi. Kreiranje edukativnih programa za mlade stručnjake takođe može biti jedan od načina budućih aktivnosti. I na kraju, strukovna udruženja su nam dugo godina nedostajala u različitim oblastima koje pokriva pojam lanac snabdevanja. Došlo je vreme da zajedno ovu disciplinu podignemo na još viši nivo u Srbiji i regiji kojoj pripadamo.