Naša svakodnevnica protkana je informacijama koje u svakom trenutku ostvaruju značajan uticaj na poslovanje. Koliko je važno oslanjati se na inovativna tehnološka rešenja, prepoznavati vrednost u procesima komunikacije, sagledavati nove tržišne potencijale i ići u korak sa vremenom kako na individualnom tako i na organizacionom planu, pročitajte u razgovoru koji je sa nama vodio Nikola Vučković, direktor lanca snabdevanja u kompaniji Sojaprotein.
Sa kojim se izazovima danas najčešće suočavamo prilikom upravljanja različitim operacijama u integrisanom lancu snabdevanja?
Moderno doba nudi pregršt mogućnosti, ali i donosi brojne izazove. Njih bih podelio na interne i eksterne. Obe grupe imaju svoje specifičnosti.
Interni izazov je upoznavanje ostalih činilaca u organizaciji sa mestom i funkcionalnostima lanca snabdevanja. Tu pre svega mislim na to da se procesi u lancu snabdevanja najčešće uzimaju kao „završena stvar“. Sa druge strane, kao i sve drugo, zahtevaju dosta razumevanja, planiranja i usaglašavanja kako bi optimalno odgovorili na zahteve koji se pred njega stavljaju.
Eksterni izazov se odnosi na komunikaciju sa eksternim činiocima, u kojoj je od ključnog značaja postavljanje pravila i granica u kojima se oni moraju kretati. Monitoring istih često od nas zahteva dosta vremena i napora. U digitalizaciji, koja je uveliko započela, vidim mogućnost da se sve ovo na neki način pojednostavi i ostavi nam više vremena za nove izazove koje će doneti budućnost (novi modaliteti transporta, novi načini snabdevanja, tržišne promene i ostalo).
Kombinacija „starih vukova“ i „mladih lavova“ će najverovatnije na kraju stvoriti najpozitivniji efekat i omogućiti lakšu transformaciju postojećih lanaca, kao i njihovo prilagođavanje promenama koje će zahtevati moderno poslovanje u godinama koje dolaze.
Koliko se u vašoj svakodnevnoj praksi srećete sa primenom naprednih tehnoloških rešenja u poslovnim procesima? Koje biste pozitivne, a koje negativne strane njihove upotrebe istakli na bazi vašeg iskustva?
Po prirodi sam okrenut raznim digitalnim alatima, te svakodnevno pokušavam da sagledam nove mogućnosti. Organizacija, sistem u kojem sam zaposlen, takođe podržava razne informatičke alatke koje doprinose svrsishodnijem poslovanju. Smatram da vreme koje je pred nama neumitno zahteva sve veći stepen digitalizacije poslovnih procesa, pa zacelo i lanca snabdevanja.
Pozitivne strane naprednih tehnoloških rešenja u svakodnevnoj praksi doprineće još bržem protoku informacija koje su od suštinskog značaja za pravilno funkcionisanje svakog lanca snabdevanja. Negativne strane mogu biti neobučenost kadrova koji nose poslovanje. Nove generacije doneće sa sobom znanja potrebna za uspostavljanje smernica za dalji razvoj novih rešenja. One zacelo neće imati iskustvo.
Ipak kombinacija „starih vukova“ i „mladih lavova“ će najverovatnije na kraju stvoriti najpozitivniji efekat i omogućiti lakšu transformaciju postojećih lanaca, kao i njihovo prilagođavanje promenama koje će zahtevati moderno poslovanje u godinama koje dolaze.
Koje su to ključne stvari koje jedna organizacija treba da ispuni, kako bi se podstakao razvoj unutar timova? Koliko je značajno da ovakve inicijative dolaze iznutra, odnosno da nisu uzrokovane spoljnim uticajima?
Ključna stvar za razvoj svakog tima jeste negovanje timskog duha, uz potpuno uvažavanje pojedinačnog pristupa rešavanju problema, kao i mišljenja pojedinca.
Od suštinskog značaja je da inicijativa za razvoj dolazi iznutra, jer ona donosi istinski kvalitet prepoznat od njegovih činilaca. Ukoliko je ovo uzrokovano spoljnim uticajima ne mora nužno biti loše, ali je svakako moguće da neće biti sagledano na najoptimalniji način. Samim tim ni dolaženje do najsvrsishodnijeg rešenja, odnosno rezultata, nije jednostavno – ali ponavljam, ono nije nemoguće.
Prilagođavanje promenama na tržištu je suština modernog poslovanja, bez obzira na veličinu sistema.
U kojoj meri su trenutne okolnosti promenile pravila tržišne utakmice? Da li se potreba za prilagođavanjem podjednako javlja u svim sistemima, bez obzira na njihovu veličinu?
Trenutne okolnosti, tačnije Covid-19, su u značajnoj meri uticale na sve sfere poslovanja, pa time i na lance snabdevanja. Transport, osobito brodski (kontejnerski), je doživeo najveći udarac. Predvidivost, rokovi isporuka, cene prevoza – sve je to u sferi neizvesnog. Sa druge strane, tu je i emisija CO2 koja nas sve zajedno tera na razmišljanje o tome šta donosi sutra. Rešenje koje se nameće u vidu intermodalnog transporta je nešto što može pružiti odgovor. Nažalost, smatram da smo zakasnili par godina. No, u svakom slučaju se radi na uspostavljanju infrastrukture koja je osnova za ovaj vid prevoza. Paralelno sa ovim je potrebno pokrenuti i niz pratećih radnji kako bi spremno dočekali budućnost koja je pred nama.
Prilagođavanje promenama na tržištu je suština modernog poslovanja, bez obzira na veličinu sistema. Veliki sistemi imaju izvesni benefit, jer zbog svoje veličine imaju nešto više vremena za sam proces prilagođavanja. Manji moraju da idu korak ispred, jer u suprotnom rizikuju da ih vreme pregazi, izbriše.
Šta biste izdvojili kao ključne benefite aktivnog učešća u strukovnim organizacijama poput Srpskog udruženja profesionalaca u lancu snabdevanja?
Osnovni benifit učešća u strukovnim organizacijama jeste aktivna razmena informacija na kojoj, po mom skromnom mišljenju, treba još dosta raditi. U eri digitalizacije nedopustivo je reći „nisam čuo“.
Pored informacija izdvojio bih i razmenu iskustava na organizaciji pojedinih operacija u integrisanom lancu snabdevanja. Smatram da možemo mnogo naučiti jedni od drugih kroz razne online tematske radionice i na taj način podići svoje znanje i konkurentnost na globalnom planu.