Datum održavanja ovogodišnjeg regionalnog Supply Chain Foruma sve je bliže a sudeći po velikom broju zainteresovanih možemo sa sigurnošću reći da će i ova godina biti obeležena sinergijom više od 200 učesnika koji će u interaktivnim radionicama odgovoriti na veoma važna pitanja iz naše struke.
Tim povodom, razgovarali smo sa gospođom Violetom Belanović Kokir, generalnom direktorkom kompanije Sekopak, koja će svoje bogato profesionalno iskustvo i znanje podeliti sa učesnicima radionice „Održivost u oblasti upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom“.
Poštovana Violeta, možete li nam ukratko opisati Vašu dosadašnju karijeru i ostvarene rezultate?
Po završetku fakulteta sam počela da radim kao revizor u Ernst&Young-u, a zatim u Deloitte-u, u dve od Big four kompanija. Biti revizor zahteva puno znanja, zalaganja i odricanja, a moje petogodišnje iskustvo imalo je sve tri strane. Ali to je bilo moje opredeljenje, moja želja da dam sebe onoliko koliko sam dala, naučim što više, a to mi se na kraju vratilo. Kao stručnjak u oblasti revizije, stekla sam bogato iskustvo radeći sa nekim od najvećih domaćih i multinacionalnih kompanija. Za vreme rada u Deloitte, bila sam jedan od članova rukovodećeg tima u privatizaciji “Železare Sartid”, u trenutku kada je U.S. Steel kupio srpsku čeličanu. Pokušaj uspostavljanja američko-srpske poslovne kulture u Smederevu je životno iskustvo koje nikada ne bih menjala. Iz ove turbulentne sredine sam prešla na poziciju finansijskog direktora farmaceutske kompanije GlaxoSmithCline. Petogodišnje iskustvo na ovoj poziciji me je naučilo šta znači biti finansijski direktor, sa kojim se sve izazovima susrećete na ovoj poziciji, što sam samo nastavila na istoj poziciji u kompaniji Sekopak, operateru za upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom. Posle tri godine, uprava Sekopaka mi je ukazala poverenje i ponudila poziciju generalnog direktora, na kojoj se i danas nalazim. Veoma zahtevna pozicija koja podrazumeva vođenje kompanije koja zavisi od spoljnih faktora kao sto su reciklaža i tržište sekundarnih sirovina sa jedne strane, i količina puštene ambalaže u promet od strane industrije. Ova oblasta je veoma strogo definisana od strane države.
Kako biste potencijalnim učesnicima opisali radionicu u čijem vođenju učestvujete na ovogodišnjem Forumu?
Probaćemo da zajedno pronađemo odgovore na pitanja koja muče kompanije čiji ste Vi predstavnici, ali i državu , pa i sve nas kao građane. Zbog čega su ambalaža i ambalažni otpad važni za Vas kao pojedinca u preduzeću, ali i kao građanina Republike Srbije? Koliko je postojeći sistem upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji ekonomski održiv i koje izmene su neophodne da bi sistem bio suštinski funkcionalan? Koja je uloga Kompanija koje su proizvođači ambalažnog ili drugog otpada i kako osigurati održivost? Koja je uloga operatera u promociji separacije i prikupljanja različitih vrsta ambalažnog otpada? Koja je uloga države i lokalnih samouprava u obezbeđivanju adekvatnog infrastrukturnog okruzenja? Koliko je sistem separacije različitih vrsta ambalažnog otpada zaživeo u praksi i koji praktični problemi postoje u gradovima širom Srbije?
Zahvaljujemo Vam se na odgovorima i radujemo predstojećem susretu. Ukoliko želite da se povežete sa Violetom, pozivamo Vas da posetite njen LinkedIn profil, a ukoliko želite da i sami uzmete učešće u Regionalnom Supply Chain Forumu prijavni formular i više informacija o događaju potražite ovde.