Da dobro ste pročitali. Šta je starije kokoška ili jaje? Alat ili zanat? To je večito pitanje kako u poslovnom tako i životnom okruženju. Ovaj tekst nadovezuje se na prethodni koji sam napisao za Controlling magazine broj 6, na temu „ERP i controlling“ – kao što controlleri imaju potrebu za ERP-om, tako i zaposleni u Supply Chainu imaju slične potrebe.
Promena poslovnih potreba zahtevala je digitalizaciju, tako da je savremeno biznis okruženje svoj razvoj i ekspanziju doživelo upravo onog trenutka kada su informacione tehnologije postale dostupne širokom broju korisnika, kako po funkcionalnostima, tako i sa aspekta finansijske isplativosti.
ŠTA JE ERP?
ERP je visoko modularni integrisani poslovni informacioni sistem čija je namena da integriše poslovne potrebe i omogući da se poslovni procesi sprovode, prate i da se njima upravlja sa jednog mesta i sa jednom centralnom bazom koju koriste svi učesnici u organizaciji. Jedan od ključnih principa na kojima je nastao, jeste da se poslovna pravila i zahtevi prevedu i mapiraju u softversko rešenje kako bi praćenje i upravljanje bili konzistentni i integrisani.
Kada je ERP sistem nastajao, nije se ni slutilo da će on postati najveći pokretač razvoja biznisa svih industrija sveta. Njegova modularnost u koju ulaze poslovne funkcije, kao što su: prodaja, proizvodnja, nabavka, distribucija, skladištenje, ljudski resursi i drugo, omogućila je da pojedinačni razvoj svake od ovih funkcionalnosti bude u ERP sistemu i da dostigne nivo najveće moguće ekspertize u koju je ugrađena najbolja praksa u industrijama u kojima se koristi.
ERP sistem treba da ima nekoliko glavnih karakteristika:
- da je integrisan sistem,
- da se poslovni procesi sprovode u realnom
- vremenu,
- da može da se konfiguriše na zahtev korisnika,
- da je u njega ugrađena najbolja praksa
- (best practice), i
- da je orijentisan ka procesima.
Istorijske faze razvoja ERP sistema su vrlo zanimljive i ključne su za razumevanje odnosa ERP-a i modula Supply Chain. Razvoj ERP sistema započet je šezdesetih godina prošlog veka, i to zbog potreba za:
- planiranjem materijala, i
- planiranjem proizvodnje.
Prvo je nastao MRP I, zatim MRP II, da bi tek nakon trideset godina on zvanično postao i dobio naziv ERP, što je skraćenica za Enterprise Resource Planning, odnosno „Planiranje resursa preduzeća“. Iz ovog se može zaključiti da je ERP sistem nastao na potrebama poslovnih procesa u vezi sa materijalima i proizvodnjom, a koji su istovremeno i fundamentalni delovi SCM (Supply Chain Managementa).
ERP se danas koristi u svim industrijama sveta:
- automobilskoj,
- avio,
- hemijskoj,
- bankarskoj,
- za osiguranje,
- farmaceutskoj,
- maloprodajnoj, i
- telekomunikacionoj.
Najveći svetski proizvođači EPR sistema su: SAP, Oracle, Microsoft i IBM. U Srbiji je najzastupljeniji SAP, koji ima nekoliko glavnih modula:
- FICO (Finance and Controlling)
- HRM (Human Resource Management)
- SCM (Supply Chain Management)
- PLM (Product Lifecycle Management)
- SRM (Supplier Relationship Management)
- CRM (Customer Relationship Management),
ŠTA JE SUPPLY CHAIN?
Postoji nekoliko definicija Supply Chaina:
- „Supply Chain predstavlja skup tri ili više entiteta neposredno uključenih u tokove proizvoda, usluga, novca i/ili informacija od izvora do krajnjih kupaca“ (Mentzer i dr, 2001)
- „Supply Chain se sastoji od svih posredno i neposredno uključenih organizacija u zadovoljavanju zahteva krajnjih kupaca“ (Chopra i Meindl, 2004)
- „Supply Chain se odnosi na ključne poslovne procese koji kreiraju i isporučuju proizvod ili uslugu, počev od idejnog rešenja, preko razvoja i proizvodnje, pa zaključno do tržišne potrošnje“ (Poirier i Bauer, 2000).
Istorijski gledano, pojava koncepta i termina lanca snabdevanja (supply chain) vezuju se za Ford motors kompaniju, kao najpoznatiji primer razvoja efikasnog lanca snabdevanja u proizvodnji. Prelomni trenutak u razvoju desio se uvođenjem masovne proizvodnje, a koja je jedino bila moguća uz efikasnu nabavku idopremanje sastavnih delova direktno na proizvodnu liniju.
Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka javljaju se prve ozbiljnije tehnike koje podržavaju funkcionisanje efikasnog sistema snabdevanja, kao što su Kanban sistemi, kao prvobitna verzija Just-In-Time (JIT) sistema dopremanja Tojotinih rezervnih delova iz Japana u Ameriku na finalnu obradu. Ovo je ključni trenutak i tačka spajanja, kada dolazi do razvoja gore pomenutih upravljačkih koncepata MRP I i MRP II, razvoja softverskih rešenja i početka nastanka ERP SCM sistema, koji će da razviju i integrišu alate koji su danas nosioci poslovnog razvoja.
Supply Chain modul nastaje iz poslovne potrebe za planiranjem i snabdevanjem. Tako integrisan, sa više poslovnih delova, kao što su finansije, controlling i HR, on čini srž ERP sistema u celini, a sa kojim je sada neuporedivo lakše upravljati, planirati, pratiti i donositi poslovne odluke u kompletnoj organizaciji.
Kao najrasprostranjeniji i najbolji ERP sistem na svetu, SAP SCM modul je samo jedan u nizu modula koji su na jednom mestu integrisali sve poslovne zahteve za snabdevanjem. Već pomenutim modulima PP (proizvodnja), MM (upravljanje materijalima i nabavka), WM (skladištenje), SD (prodaja i distribucija), priključeni su i moduli:
- SNC (Supply Chain Collaboration)
- APO (Advanced Planning and Optimizer)
- EW (Extended Warehouse Management)
- TM (Transportation Management)
- FR (Forecasting and Replenishment)
Vidimo da su sa ovim proširenjem ugrađene sve operacije koje su neophodne jednoj organizaciji za njeno efikasno funkcionisanje i koje na taj način omogućuju da poslovni procesi SCM funkcionišu i stvaraju dodatu vrednost kompaniji u vidu optimizacije procesa, smanjenja troškova, smanjenja vremena snabdevanja i, na kraju, zadovoljstva krajnjeg kupca kao poslednjeg cilja i glavne svrhe postojanja lanca snabdevanja.
SCM, koliko god da obuhvata široku lepezu procesa kojima upravlja, ipak je samo deo jednog hijerarhijskog nivoa koji se nalazi iznad njega i deo je veće celine kojoj pripada i kojoj služi.
Razvoj ERP sistema se nije zaustavio samo na ovome, već je kroz razvoj dalje faze integracije poslovnih potreba, razvio i dodatne alate kojima se SCM služi. Danas, vrlo značajan alat i jedan od najvažnijih za integrisano poslovno planiranje i upravljanje, jeste proces S&OP.
S&OP (Sales and Operations Planning) predstavlja set procesa na kojima se donose odluke koje imaju za cilj balans između tražnje i ponude, integraciju finansijskih planova i operativnih planova, kao i povezivanje strateških planova na visokom nivou sa operacijama na dnevnom nivou.
S&OP treba da ima sledeće karakteristike:
- da izvršava funkcije i da se na njemu donose odluke,
- da uspostavlja ravnotežu između tražnje i ponude,
- da vezuje operativne planove sa finansijskim,
- da bude forma za uspostavljanje relevantne strategije i politike.
Budućnost daljeg razvoja ERP sistema upravo je u ovom procesu koji integriše sve segmente jedne organizacije. Na slici vidimo da je celo okruženje SCM-a u stvari samo jedan od integrativnih delova S&OP procesa. Možemo da kažemo da kraja nema i da se svakodnevno otkrivaju novi hijerarhijski i razvojni nivoi u koje je globalni poslovni svet odavno zakoračio.
Pitanje gde su granice i zašto se one uvek pomeraju u trenutku kada se čini da se jedan razvojni nivo i ciklus u koje je preduzeće zakoračilo završio, ostaje za neke naredne susrete i teme. Ono što sa sigurnošću možemo da kažemo, jeste da su 19. i 20. Vek doneli najznačajnija otkrića u poslovnom segmentu a da je ovaj vek u koji smo zakoračili svakako vek integracije u kojem spajamo sve delove ljudskog znanja i iskustva u novu celinu.